Дела апостолска

А у Антиохијској цркви беху пророци и учитељи: Варнава и Симеон звани Нигер, па Лукије Киринац, Манаин одгајен с Иродом тетрархом, и Савле.

Кад су они служили Господу и постили, Дух Свети рече: одвојте ми Варнаву и Савла за дело на које сам их позвао.

Тада постише и помоливши се Богу положише руке на њих, па их отпустише.

Они пак послани од Светога Духа сиђоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар,

и кад дођоше у Саламину, објављиваху реч Божију у јудејским синагогама; а имаху и Јована као помоћника.

И кад прођоше цело острво све до Пафа, нађоше неког врачара, лажног пророка, Јудејина који се звао Варисус,

и који беше са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком. Овај проконзул дозва Варнаву и Савла и заиска да чује реч Божију.

Али њима се противио Елима врачар, јер његово име преведено то значи, у настојању да одврати проконзула од вере.

Савле пак, који се зове и Павле, испуњен Духом Светим погледа на њега

и рече: о ти, пун сваког лукавства и неваљалства, сине ђавољи, непријатељу сваке праведности, нећеш ли престати да изврћеш праве путеве Господње?

Види сад, рука Господња пада на тебе, бићеш слеп и нећеш видети сунца за неко време. И одмах паде на њега мрак и тама, те је ишао наоколо и тражио људе који ће га водити.

Тада проконзул, видевши шта се догодило, поверова, задивљен науком Господњом.

А Павле са својим друштвом отплови из Пафа и дође у Пергу памфилијску; ту се Јован одвоји од њих и врати се у Јерусалим.

Они пак продужише из Перге и дођоше у Антиохију писидијску, да уђоше у синагогу у суботњи дан и седоше.

А по читању закона и пророка старешине синагоге послаше к њима и поручише: браћо, ако имате какву утешну реч за народ, говорите.

На то Павле уста, махну руком и рече: људи Израиљци, и ви који се Бога бојите, чујте.

Бог овог израиљског народа изабра наше очеве и подиже народ у туђини, у земљи египатској. И подигнутом руком изведе их из те земље,

и око четрдесет година носио их је и хранио у пустињи,

и уништи седам народа у земљи хананској и даде им њихову земљу у наследство

за неких четири стотине и педесет година. После тога даде им судије до пророка Самуила.

Од тада затражише цара и Бог им даде Саула сина Кисова, човека из Венијаминова племена, за четрдесет година.

Кад њега одгурну, подиже им Давида за цара, за кога посведочи и рече: "Нађох Давида сина Јесејева, човека по мом срцу, који ће урадити све што ја хоћу".

пошто је Јован пре његовог доласка свем народу Израиљеву у проповеди објавио покајничко крштење.

Када је пак Јован био при крају свог живота, говорио је: ја нисам то што ви мислите; него, гле, иде за мном један коме нисам достојан на раздрешим обућу на ногама.

Браћо, синови Авраамова рода и ви богобојазни међу њима, нама је послана реч о овом спасењу.

Јер јерусалимски становници и њихове старешине не препознаше овога Исуса, него га осудише и тако испунише пророчке речи које се читају сваке суботе.

Иако нису нашли никакве кривише, која повлачи смртну казну, замолише Пилата да га погуби.

И кад су свршили све што је написано за њега, скинуше га с дрвета и метнуше у гроб.

Али га Бог васкрсе из мртвих;

показивао се више дана онима који су с њим из Галилеје отишли горе у Јерусалим, који су сад његови сведоци пред народом.

И ми вам проповедамо еванђеље о обећању даном очевима,

- да је Бог то обећање испунио нама, њиховој деци, кад је васкрсао Исуса, као што је и написано у другом псалму: "Ти си мој син, ја сам те данас родио".

А да га је васкрсао из мртвих - да се више не враћа у труљење, овако је рекао: "Испунићу вам свете и поуздане речи Давидове".

Зато и на другом месту каже: "Нећеш дати да твој светац види труљења".

Давид је, наиме, послужио своме нараштају и по Божијој вољи умро, био је придодат својим очевима и видео је труљење.

А кога је Бог васкрсао, тај није видео труљења.

Стога примите на знање, браћо, да се кроз овога вама објављује опроштај грехова, и од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом;

њиме се оправдава свако ко верује.

Гледајте, дакле, да не дође на вас што је речено у пророцима:

"Видите, ви који презирете, чудите се и нестаните, јер ја чиним дело у ваше дане, дело у које нећете поверовати, ако вам ко усказује".

А кад су они излазили, људи су их молили да им се ове речи проповедају и идуће суботе.

Када се пак скуп у синагоги разишао, многи Јудеји и проселити који су Бога поштавали пођоше за Павлом и Варнавом. Ови су им говорили и наговарали их да остану у благодати Божијој.

А следеће суботе окупи се скоро сав град да чује реч Божију.

Јудеји пак видевши многи народ испунише се завишћу и хулећи говораху против Павлових речи.

Павле и Варнава рекоше слободно: требало је да се прво вама проповеда реч Божија. Али пошто је ви одбијате и себе не сматрате достојним вечног живота, ево, обраћамо се многобошцима.

Јер тако нам је Господ заповедио: "Поставио сам те за светлост многобошцима, да будеш на спасење до краја земље".

А многобошци слушајући ово радоваху се и слављаху реч Господњу, те повероваше сви који су били одређени за живот вечни.

И реч Господња се све више ширила по свој околној земљи.

Јудеји, међутим, подстакоше угледне и побожне многобожачке жене и градске прваке, па покренуше гоњење Павла и Варнаве, и истераше их из својих крајева.

Они пак отресоше прашину са својих ногу на њих и одоше у Икониум,

а ученици беху пуни радости и Духа Светога.