Дела апостолска

А кад дође Педесетница, сви су били заједно на истом месту.

И одједном наста хука са неба као кад дува силан ветар, те испуни сву кућу у којој су седели.

И показаше им се језици који се разделише, као да су од ватре, па се на сваког од њих постави по један.

Тада се сви испунише Духом Светим, па почеше говорити другим језицима - како им је Дух давао да говоре.

А у Јерусалиму су становали побожни Јудеји из сваког народа под небом.

И кад наста ова хука, скупи се народ и смете се, јер је свако слушао како они говоре његовим језиком.

Сви су се дивили и чудили говорећи: гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци?

Па како ми чујемо свако свој језик у ком смо се родили:

Парћани и Миђани и Еламити, па становници Месопотамије, Јудеје и Кападокије, Понта и Азије,

Фригије и Памфилије, Египта и предела Ливије око Кирине, и Римљани који су придошли,

Јудеји и проселити, Крићани и Арапи, - слушамо како они нашим језицима објављују велика дела Божија.

Сви су се дивили и у недоумици говорили један другом: шта ће то бити?

Други су се пак подсмевали и говорили: напили су се новога вина.

А Петар стаде с Једанаесторицом, подиже свој глас и рече им: Јудеји и ви сви што живите у Јерусалиму, ово знајте и саслушајте моје речи.

Нису ови људи пијани - како ви мислите - јер је тек трећи час дана,

него се ту ради о ономе што је рекао пророк Јоил:

"У последње дане, говори Бог, излићу од свога Духа на све људе, па ће ваши синови и ваше кћери пророковати, и ваши младићи ће гледати виђења, а ваши старци ће снивати снове;

па и на своје слуге и своје слушкиње излићу од свога Духа у оне дане, и пророковаће.

Чинићу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи, крв и огањ, и пушење дима.

Сунце ће се претворити у таму и месец у крв - пре но што дође велики и славни дан Господњи.

И биће спасен свако ко призове име Господње."

Људи Израиљци чујте ове рећи: Бог је у вашој средини потврдио Исуса Назарећанина силама, чудима и знацима што је Бог преко њега учинио међу вама, као што сами знате,

њега сте ви, пошто је предан по одређеној вољи и промислу Божијем, преко руку безаконика приковали на крст и убили,

али га Бог ослободи смртних болова и подиже га, јер није било могућно да га смрт држи.

Давид, наиме, говори за њега: "Стално сам гледао Господа пред собом, јер ми је с десне стране - да се не пољуљам.

Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, чак ће и тело моје почивати у нади,

јер моју душу нећеш оставити у царству смрти, нити ћеш дозволити да светац твој иструне.

Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весељем пред лицем својим".

Браћо, вама се може слободно рећи о патријарху Давиду, да је умро и био сахрањен, и да је његов гроб код нас до данашњег дана.

предвидевши рече за Христово васкрсење: нити је био остављен у царству мртвих, нити му је тело иструлило.

Овога Исуса је Бог васкрсао, чему смо ми сви сведоци.

Подигнут тако Божијом десницом он је примио од Оца обећаног Духа Светога и излио ово што гледате и слушате.

Давид се, наиме, није попео на небеса, него сам говори: "Рече Господ Господу моме: седи мени с десне стране,

док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу".

Стога нека сав дом Израиљев сигурно зна да је Бог учинио Господом и Христом овога Исуса кога сте ви распели.

А кад су ово чули, косну их у срце, те рекоше Петру и осталим апостолима: браћо, шта да чинимо?

А Петар им рече: покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих грехова, па ћете примити дар Духа Светога.

Јер је за вас то обећање, и за вашу децу, и за све даљне колико год их позове Господ Бог наш.

И многим другим речима сведочио је и опомињао их: спасите се од овог поквареног нараштаја.

Тако се крстише они који су примили његову реч, и додаде се онога дана Цркви око три хиљаде душа.

Били су истрајни у апостолској науци и заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама.

А страх уђе у сваку душу, јер су апостоли чинили многа чудеса и знаке.

А сви који су поверовали беху заједно и имали су све заједничко;

продавали су што су стекли и имали, па су то делили свима - како је коме било потребно.

Свакодневно су били стално и једнодушно у храму, ломили су хлеб по кућама, примали су храну с радошћу и проста срца,

хвалећи Бога и уживајући љубав свега народа. А Господ је сваки дан додавао оне који се спасавају.