Дела апостолска

А један човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде једно имање,

па са жениним знањем задржа за себе део новца од продаје, а други део донесе, те метну апостолима пред ноге.

А Петар му рече: Ананија, зашто је сатана испунио твоје срце - да слажеш Духа Светога и да задржиш за себе део новца од продаје њиве?

Зар не би и даље остала твоја, и кад је продана, зар није била у твојој власти? Зашто си у свом срцу наумио то дело? Ниси слагао људима, него Богу.

Слушајући ове речи Ананија паде и издахну. И велики страх обузе све који су то слушали.

А младићи усташе, умоташе га, изнеше и сахранише.

А кад прође око три часа, уђе и његова жена не знајући шта се догодило.

Тада јој се Петар обрати: реци ми јесте ли њиву продали за толику суму? А она рече: да, за толико.

На то јој Петар рече: зашто сте се договорили да искушате Духа Господњег? Види, пред вратима су ноге оних што су сахранили твога мужа, и тебе ће изнети.

И одмах паде пред његове ноге, и издахну. А младићи уђоше, нађоше је мртву, изнесоше је и сахранише до њеног мужа.

А велики страх обузе сву Цркву и све који су о овоме слушали.

Преко апостолских руку збивали су се многи знаци и чуда у народу; а сви су били једнодушно у Соломоновом трему.

Од осталих пак нико се није усуђивао да им се придружи; народ их је, међутим, веома хвалио.

А мноштво људи и жена, који су веровали у Господа, бивало је све веће,

тако да су износили болеснике на улице, стављали их на постеље и носила, да би макар Петрова сенка осенила неког од њих - кад он пролази.

Стицали су се у Јерусалиму и многи из околних градова носећи болеснике и мучене од нечистих духова, и сви су били излечени.

Тада се подиже првосвештеник и сви који су били уз њега, наиме садукејска странка, испунише се завишћу,

те ставише руке на апостоле и бацише их у општу тамницу.

Али анђео Господњи отвори ноћу тамничка врата, изведе их и рече:

идите, иступите у храму и говорите народу све речи овога живота.

Чувши то они пред зору уђоше у храм и учаху. А кад дође првосвештеник и они који су били уз њега, сазваше синедрион и све старешине синова Израиљевих, те послаше људе у тамницу да их доведу.

Када пак службеници дођоше, не нађоше их у тамници. Вратише се и јавише:

тамницу смо нашли закључану и добро осигурану, и стражаре где стоје пред вратима, али кад смо отворили, унутра нисмо нашли никога.

Када су ове речи чули старешина храма и првосвештеници, били су у неприлици због њих - шта би то могло да буде.

Али неко дође и јави им: ено људи, које сте бацили у тамницу, стоје у храму и уче народ.

Тада оде старешина храма са службеницима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали народа, да не буду каменовани.

И кад их доведоше, поставише их пред синедрион, те их првосвештеник запита овим речима:

зар вам нисмо строго наредили да не учите у то име, а гле ви сте напунили Јерусалим својом науком и хоћете да баците крв тога човека на нас.

На то Петар и апостоли у одговору рекоше: Бога треба слушати више него људе.

Бог отаца наших васкрсао је Исуса кога сте ви обесили на дрво и убили.

Ми смо сведоци свега тога, и Дух Свети кога је Бог дао онима који су му послушни.

Чувши ово они се разљутише врло и намераваху да их побију.

Али тада уста у синедриону један фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона, цењен од свег народа, заповеди да изведу људе мало напоље,

и рече им: људи Израиљци узмите се у памет у погледу ових људи - шта ћете чинити.

Јер пре ових дана подиже се Тевда који је за себе говорио да је он нешто велико, уз кога је пристало око четири стотине људи; он је био убијен, а сви који су га слушали разиђоше се и беху уништени.

После тога подиже се Јуда Галилејац у време пописа и одвуче доста народа за собом. Погинуо је и он, а сви који су га слушали беху расути.

И у садашњој прилици вам кажем: прођите се ових људи и пустите их; јер ако је од људи ова намисао или ово дело, биће осујећено;

ако је пак од Бога, нећете моћи да их уништите, - иначе бисте се нашли као људи који се боре против Бога. Тада га послушаше.

И дозваше апостоле, избише их и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.

Они пак отидоше од синедриона радујући се што су били удостојени да претпре понижење за име Исусово.

Тако нису престали да свакога дана у храму и по кућама уче и проповедају еванђеље о Христу Исусу.