Посланица Римљанима

Павле, служитељ Христа Исуса, позван за апостола, одређен за еванђеље Божије,

које је Бог унапред обећао преко својих пророка у Светим писмима,

по Духу светости постављеном за Сина Божијег у сили - од ускрса из мртвих, Исусу Христу Господу нашем.

Његовим смо посредством добили благодат и апостолство да за његово име приведемо послушности и вери све народе,

међу којима сте и ви од Исуса Христа позвани,

- свима Богу драгима, позванима светима, који су у Риму: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

Прво захваљујем своме Богу кроз Исуса Христа за све вас, што се о вашој вери говори по свему свету.

И Бог, коме својим духом служим у објављивању еванђеља о његовом Сину, сведок ми је да вас се непрестано сећам

свагда у својим молитвама, молећи се да би ми једном пошло за руком да Божијом вољом дођем к вама.

Желим, наиме, да вас видим, да вам уделим какав духовни дар за ваше учвршћење,

односно, да међу вама, с вама заједно нађем утеху заједничком вером - вашом и мојом.

Не желим, браћо, да вам остане непознато да сам много пута ставио себи у задатак да дођем к вама, да имам какав плод и међу вама као и међу осталим многобошцима, али сам до сад увек био спречен.

Дужан сам Грцима и варварима, мудрима и неразумнима;

тако сам вољан да објавим еванђеље и вама у Риму.

Ја се, наиме, не стидим еванђеља, јер је оно сила Божија на спасење свакоме ко у њега верује, прво Јудејину, а и Грку.

Јер се у њему открива праведност Божија, из вере у веру, као што је написано: "Праведник ће живети од вере".

Гнев Божији пак открива се са неба на сваку безбожност и неправедност људи, који неправедношћу задржавају истину,

јер оно што се може сазнати о Богу њима је познато; Бог им је објавио.

Чак и његове невидљиве особине, његова вечна сила и божанство, могу се од створења света јасно сагледати, ако се на његовим делима проматрају, да немају изговора,

јер иако су Бога познали, нису га као Бога прославили, нити захвалност показали, него у својим мислима падоше у ништавну варку, те потамне њихово неразумно срце.

Постали су луди говорећи да су мудри,

па заменише славу бесмртнога Бога сликом и приликом смртног човека, и птица, и четвероножних животиња, и гмизаваца.

Бог их је зато са прохтевима њихових срца предао у нечистоту, да међусобно обешчашћују своја телеса,

- они који су лажју заменили Божију истину, поштовали и клањали се творевини уместо творцу, који је благословен довека, амин.

Зато их је Бог препустио срамним страстима; њихове жене заменише природно општење неприродним,

а исто тако и људи оставише природно општење са женом и у својој пожуди распалише се један на другога, тако да људи с људима чине срам и на себи примају заслужену плату за своју заблуду.

И пошто се нису потрудили да упознају Бога, Бог их је препустио њиховом изопаченом уму - да чине што не приличи,

они, који су испуњени сваком неправедношћу, злоћом, лакомством, неваљалством, пуни зависти, убијства, свађе, лукавства, злоћудности, дошаптавачи,

опадачи, богомрсци, силеџије, охоли људи, разметљивци, проналазачи зала, непокорни родитељима,

неразумни, непоуздани, без љубави, немилосрдни;

они знају Божију правду - да они који тако шта чине заслужују смрт, па ипак не само што то чине, него одобравају и другима који чине.