Посланица Јеврејима

А вера је тврдо поуздање у оно чему се надамо, осведочење о стварима које не видимо.

Јер у њој су преци добили добро сведочанство.

Вером схватамо да је свет створен Божијом речју, и то тако да је видљиво постало од невидљивог.

Вером Авељ принесе Богу бољу жртву него Кани, захваљујући њој доби сведочанство да је праведан, пошто је Бог сведочио за његове дарове, и њом он још увек говори иако је умро.

Вером Енох би пренет - да не види смрти, и више се не нађе, јер га Бог премести. Јер пре но што је пренет би посведочен да је угодио Богу.

А без вере не може му се угодити; јер ко прилази Богу мора веровати да има Бога и да он узвраћа наградом онима који га траже.

Вером Ноје би обавештен о ономе што се још није видело, па обузет страхопоштовањем начини ковчег за спасење свога дома; њом он осуди свет и поста наследник праведности која се слаже са вером.

Вером Авраам послуша кад би позван да изиђе на место које је имао да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде.

Вером се насели у обећаној земљи као у туђој земљи и настани се у шаторима са Исааком и Јаковом, сунаследницима истог обећања,

јер је очекивао град који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог.

Вером и сама Сара доби силу да ствара потомство и преко времена своје старости, зато што је сматрала верним онога који јој је обећао.

Зато се и родише од једнога, и то готово мртвога, по мноштву "Као звезде небеске и као неизбројљиви песак на морској обали".

Сходно вери помреше сви ови не примивши обећања, него их само издалека видеше и поздравише, и признаше да су странци и дошљаци на земљи.

Јер који тако шта говоре показују да траже отаџбину.

И да су при том мислили на ону из које су изишли, имали су времена да се врате;

али сад чезну за бољом, то јест, небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди њих, нити се стиди да се назива њиховим Богом; јер им је припремио град.

Вером је Авраам принео Исаака када је био кушан, и јединца је приносио он који је примио обећања,

коме је речено: "По Исааку назваће ти се потомство".

Помислио је да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику.

Вером је Исаак благословио Јакова и Исава и у погледу будућих ствари.

Вером је Јаков умирући благословио сваког Јосифовог сина, "И поклони се дубоко преко врха своје палице".

Вером Јосиф на самрти спомену излазак синова Израиљевих и заповеди за кости своје.

Вером су Мојсија, кад се родио, његови родитељи крили три месеца, зато што су видели да је дете лепо, а нису се побојали краљеве наредбе.

Вером Мојсије, кад је одрастао, одби да се назива сином фараонове кћери,

и хтео је радије да страда заједно са народом Божијим, него да има краткотрајно уживање греха,

јер је Христову поругу сматро већим богатством од блага египатског; имао је, наиме, у виду узвраћање наградом.

Вером остави Египат не уплашивши се краљеве јарости; јер се чврсто држао Невидљивога као да га гледа.

Вером је прославио Пасху и извршио кропљење крвљу, да их не дотакне онај који је убијао првенце.

Вером пређоше Црвено море као по сувој земљи, а кад Египћани то покушаше подавише се.

Вером падоше јерихонски зидови кад се седам дана обилазило око њих.

И шта још да кажем? Не би ми, наиме, достајало времена кад бих стао причати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду и Самуилу и пророцима,

који вером победише царства, извршише праведност, постигоше обећања, затворише уста лавовима,

угасише силу огњену, избегоше оштрицу мача, од слабости се окрепише, у боју ојачаше, туђинске војске нагнаше у бекство.

Жене примише своје мртве ускрсом. Други су били ударени на муке и не присташе на избављење - да би добили боље васкрсење.

Други доживеше ругања и батине, а уз то окове и тамницу;

били су камењем побијени, престругани, искушењима подвргнути, помреше од мача, потуцаху се у овчијим кожусима, у козијим кожама, у оскудици, у невољи, у злопаћењу, они,

којих свет не беше достајан, лутаху по пустињама, и горама, и пећинама, и јамама земаљским.

И сви ови, иако су посведочени за своју веру, не примише обећања,

пошто је Бог за нас предвидео нешто боље, да они не дођу до савршенства без нас.