Еванђеље по Матеју

А ујутру одлучише сви првосвештеници и стрешине народне против Исуса, да га погубе.

И свезаше га и одведоше и предаше Пилату прокуратору.

Тада виде Јуда, издајник његов, да га осудише, и покаја се и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама

и рече: Згреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта се то нас тиче? То је твоја ствар!

И баци сребрнике у храм и уклони се и отиде и обеси се.

А првосвештеници узеше сребрнике и рекоше: Не ваља их метнути међу храмовни новац, јер су плата за крв.

Него се договорише и купише за њих њиву лончареву за гробље странима.

Зато се она њива зове крвна њива до данас.

Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: "И узех тридесет сребрника, цену процењенога, кога проценише синови Израиљеви,

и дадох их за њиву лончареву, као што ми заповеди Господ".

А Исуса изведоше пред прокуратора, и запита га прокуратор: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус рече: Ти кажеш.

И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори.

Тада му рече Пилат: Зар не чујеш шта све сведоче на тебе?

И не одговори му ни на једну реч, тако да се прокуратор дивио врло.

А о сваком празнику пасхе беше обичај у прокуратора да пусти народу по једног сужња кога су они хтели.

А имаху тада чувеног сужња, по имену Вараву.

Па кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим, Вараву или Исуса који се зове Месија?

Јер је знао да су га из зависти предали.

А кад сеђаше на судијској столици, поручи му жена његова: Немој се ти ништа мешати у ствар тога праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега.

А прокуратор настави и рече им: Кога од ове двојице хоћете да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

Рече им Пилат: А шта да радим с Исусом који се зове Месија? Рекоше сви: Да се разапне!

А он рече: А какво је зло учинио? А они из свег гласа викаху: Да се разапне!

А кад Пилат виде да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воде и опра руке пред народом и рече: Ја нисам крив у крви овој; ви ћете одговарати!

И одговори сав народ и рече: Крв његова на нас и на децу нашу!

Тада им пусти Вараву, а Исуса ишиба и предаде га да га разапну.

Тада војници прокураторови узеше Исуса у преториум и скупише око њега сву чету војника.

Свукоше га и обукоше му црвену кабаницу,

оплетоше венац од трња и метнуше му на главу, а у десницу (дадоше) му трску, па клекнуше пред њим и ругаху му се говорећи: Здраво, царе јудејски!

И пљунуше на њ и узеше трску и удараху га по глави.

И кад му се наругаше, свукоше с њега кабаницу и обукоше га у његове хаљине, и одведоше га да га разапну.

А излазећи, нађоше човека из Кирине, по имену Симона. Овога натераше да му понесе крст.

И кад дођоше на место које се зове Голгота т.ј. Лубања,

дадоше му да пије вино помешано са жучи. И кад окуси, не хтеде пити.

А кад га разапеше, разделише хаљине његове коцком,

и сеђаху и чуваху га онде.

И метнуше му више главе кривицу његову, написану: Ово је Исус, цар јудејски.

Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне, а другога с леве стране.

А који пролажаху, хуљаху на њ, махаху главама својим

и говораху: Ти што рушиш храм и за три дана саграђујеш - помози сам себи, ако си Син Божји и сиђи с крста!

Тако се подсмеваху и првосвештеници с књижевницима и старешинама и говораху:

Другима поможе, а себи не може да помогне. Цар Израиљев је, нека сиђе сад с крста па ћемо веровати у њега!

Уздао се у Бога; нека му помогне сад, ако хоће; јер рече: Ја сам Божји Син!

А исто тако ругаху му се и разбојници, разапети с њим.

А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога.

А око деветога часа повика Исус из гласа: Ели, Ели, лама савахтани? т.ј. Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?

А неки од оних што стајаху онде, кад чуше, рекоше: Овај зове Илију.

И одмах отрча један од њих, узе сунђер, напуни га оцта, натаче га на трску и појаше га.

А остали говораху: Стани, да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.

А Исус опет повика из гласа и испусти душу.

И, гле, завеса у храму раздера се на двоје, од горњега краја до доњега, земља се потресе, камење се распаде,

гробови се отворише и усташе многа тела светих који су помрли.

После његова ускрса изиђоше из гробова, дођоше у свети град и показаше се многима.

А кад капетан и који с њим чуваху Исуса, видеше да се земља тресе и шта би, поплашише се врло и рекоше: Овај је заиста био син Божји!

А гледаху онде издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му:

Међу овима беше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосифова, и мати синова Зеведејевих.

А увече дође један богат човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.

Овај приступи Пилату и замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му се да.

И узе Јосиф тело, зави га у чисто платно

и матну га у свој нови гроб што га је исекао у камену, навали велик камен на врата од гроба и отиде.

А Марија Магдалина и друга Марија сеђаху онде према гробу.

А сутрадан, по петку, сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата

и рекоше: Господару, сетисмо се да она варалица још за живота рече: После три дана устаћу.

Заповеди, дакле, да се гроб до трећега дана осигура, да не дођу ученици и украду га и кажу народу: Устао је из мртвих - и била би последња превара гора од прве.

Рече им Пилат: Ево вам страже, идите и осигурајте како знате.

А они одоше и осигураше гроб запечативши камен са стражом.