Еванђеље по Матеју
По Матеју, глава 22
И поче Исус опет да им говори у причама и рече:
Царство је небеско као цар који начини свадбу сину своме.
И посла слуге своје да зову званице на свадбу, и не хтеше доћи.
Опет посла друге слуге и рече: Кажите званицама: Ево сам спремио ручак свој, бикови моји и угојена марва поклана је, и све је готово, хајдете на свадбу!
А они не марише и отидоше, један на њиву своју, други трговини својој,
а остали ухватише слуге његове, злоставише их и побише.
А цар се разгневи, посла војску своју и погуби убице оне и град њихов спали.
Онда рече слугама својим: Свадба је готова, но званице не беху достојне.
Идите, дакле, на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу.
И слуге оне изиђоше на путеве и сабраше све које нађоше, зле и добре, и напуни се свадбена дворница гостију.
А кад уђе цар да види госте, угледа онде човека који није имао свадбено рухо,
и рече му: Пријатељу, како си ушао овамо без свадбенога руха? А он занеме.
Тада цар рече слугама: Узмите га за ноге и руке, па га баците у таму напољу! Онде ће бити плач и шкргут зуба.
Јер су многи звани, али је мало изабраних.
Тада фарисеји отидоше и договорише се да га ухвате у речи.
И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, који рекоше: Учитељу, знамо да си истинит и заиста учиш путу Божјем и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
Кажи нам, дакле, шта мислиш ти: је ли допуштено плаћати порез цару или није?
Но Исус виде лукавство њихово и рече: Што ме кушате, претворице?
Покажите ми порезни новац! А они му пружише динар.
И рече им: Чији је ово лик и натпис -
И кад чуше, задивише се, и оставише га и отидоше.
Тога дана приступише к њему садукеји, који говоре да нема ускрса, и упиташе га:
Учитељу, Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне пород брату своме.
А у нас беше седморо браће. Први се ожени и умре, и како није имао порода, остави жену своју брату своме.
Тако и други, и трећи, све до седмога.
А после свију умре и жена.
О ускрсу, дакле, кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
А Исус одговори и рече им: Варате се, јер не знате писма, ни силе Божје.
Јер се о ускрсу нити жене нити удају, него су као анђели Божји на небу.
А за ускрс мртвих зар нисте читали што вам је рекао Бог:
Ја сам Бог Аврамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев? Није он Бог мртвих, него живих!
И кад чу народ, дивљаше се науци његовој.
А кад фарисеји чуше да је ућуткао садукеје, сабраше се заједно,
и упита један од њих, законик, кушајући га:
Учитељу, која је заповест највећа у закону?
Ово је највећа и прва заповест.
Друга, равна овој, јесте: Љуби ближњега свога као самога себе.
О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
А кад се фарисеји сабраше, упита их Исус:
Шта мислите за Месију? Чији је син? Рекоше му: Давидов.
Рече им он: Како га онда Давид духом назива Господом кад каже:
"Рече Господ Господу моме. Седи мени с десне стране док не положим непријатеље твоје под ноге твоје"?
Кад, дакле, Давид њега назива Господом, како му је онда син?
И нико му није могао одговорити речи, нити је смео ко од тога дана да га пита више.