Еванђеље по Луци

А у то време изиђе заповест од цара Августа, да се попише сав свет.

Ово је био први попис, кад је Сиријом управљао Квириније.

И иђаху сви да се попишу, сваки у свој град.

Тако отиде и Јосиф из Галилеје, из града Назарета, у Јудеју, у град Давидов који се зове Витлејем, јер је он био из куће и од лозе Давидове,

да се запише с Маријом, женом својом, која је била тешка.

И кад беху онде, дође време да она роди.

И роди сина свога првенца, пови га и метну га у јасле, јер нису имали места у гостионици.

А у томе крају беху пастири у пољу и чуваху ноћу стражу код свога стада.

И приступи им анђео Господњи, и слава Господња обасја их, и уплашише се врло.

А анђео им рече: Не бојте се! Јер, гле, јављам вам велику радост која ће снаћи сав народ:

Данас вам се у граду Давидову родио Спаситељ, Месија и Господ.

И ово ће вам бити знак: наћи ћете дете повијено, где лежи у јаслама.

И уједанпут се с анђелом створи мноштво небеске војске који слављаху Бога и говораху:

Слава Богу на висини, а на земљи мир људима који су по Божјој вољи!

И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другоме: Па хајдемо до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам каза Господ.

И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа, и дете где лежи у јаслама.

А кад (га) видеше, казаше што им је речено за то дете.

И сви који чуше, дивише се томе што им казаше пастири.

А Марија чуваше све ово и размишљаше о томе у срцу своме.

И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше онако како им је казано.

И кад се, по закону Мојсијеву, навршише дани њихова чишћења, донесоше га у Јерусалим да га метну пред Господа,

као што је написано у закону Господњем: Све мушко што отвори материцу, нека се свето Господу назове,

и да принесу жртву, као што је речено у закону Господњем: пар грлица или два голубића.

И, гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеон. Овај човек беше праведан и побожан; чекаше утеху Израиљеву и Дух свети беше на њему.

И беше му прорекао свети Дух, да неће видети смрти док не види Помазаника Господњег.

И нагна га Дух те дође у храм. И кад родитељи унеше дете Исуса да учине с њим по законском обичају,

узе га на своје руке, хвали Бога и рече:

Сад отпушташ, Господе, слугу свога, по речи својој, с миром,

јер видеше очи моје спасење твоје,

што си га спремио пред лицем свих народа;

светлост, да обасја незнабошце, и славу народа твога Израиља.

И отац његов и мати његова чуђаху се томе што се говорило за њега.

И благослови их Симеон и рече Марији, матери његовој: Ево, овај је одређен да многе обори и подигне у Израиљу и да буде знак против кога ће се говорити -

а и теби самој ће мач пробости душу -, да се открију мисли многих срца.

И беше ту нека пророчица Ана, кћи Фануилова, из племена Асирова. Ова беше врло стара - с мужем је живела седам година од свога девојаштва

и (онда) сама, као удовица, до осамдесет и четири године. Није одлазила од храма, где је постом и молитвом Богу служила ноћ и дан.

И баш у тај час приступи она и слављаше Бога, и говораше о њему свима који очекиваху избављење Јерусалима.

И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет.

А дете је расло и јачало је пунећи се мудрости, и милост Божја беше на њему.

И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.

И кад му је било дванаест година, отидоше они, по обичају празника, горе.

Кад проведоше дане, и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму, а родитељи његови не опазише то,

него, мислећи да је с друштвом, отидоше већ дан хода и тражаху га међу сродницима и познаницима.

И кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим да га траже.

И после три дана нађоше га где седи у храму, међу учитељима, слушајући их и питајући их.

А сви који га слушаху, дивљаху се његову разуму и одговорима.

И кад га видеше, запрепастише се, и рече му мати његова: Дете, што нам учини то? Ето отац твој и ја тражимо те с болом!

И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени ваља бити у дому Оца мога?

И они не разумеше речи које им рече.

И сиђе с њима и дође у Назарет и беше им послушан. И мати његова чуваше све ово у срцу своме.

А Исус напредоваше у мудрости и у расту и умилости код Бога и код људи.