Еванђеље по Луци

А у петнаестој години владања цара Тиверија, кад је Понтије Пилат био прокуратор у Јудеји, Ирод тетрарх у Галилеји, и Филип, брат његов, тетрарх у Итуреји и Трахонитиди, Лисанија тетрарх у Авилини,

за првосвештеника Ане и Кајафе - рече Бог Јовану, сину Захаријину, у пустињи.

И прође сву околину јорданску и проповедаше крштење покајања за опроштење греха,

као што је написано у књизи речи Исаије пророка: "Глас онога што виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе његове!

Све долине нека се испуне, и сва брда и брежуљци нека се сравне са земљом, и што је криво, нека буде право, и храпави путеви нека буду глатки -

и сви ће људи видети спасење Божје".

Говораше, дакле, народу који је излазио да их он крсти: Породи гујини, ко вас научи да бежите од гнева који иде?

Него - родите родове достојне покајања! И не мислите: имамо оца Аврама! Јер вам кажем: Бог може од овога камења подићи децу Авраму!

А већ и секира стоји дрвету код корена; па свако дрво које не рађа добра рода, сече се и у огањ се баца.

И питаше га народ: Ша, дакле, да чинимо?

А он им одговори: Ко има две хаљине, нека да једну ономе који нема; и ко има хране, нека чини исто тако!

А дођоше и цариници да их крсти и рекоше му: Учитељу, шта да чинимо?

А он им рече: Не узимајте више него што вам је заповеђено!

А питаху га и војници: А ми шта да чинимо? И рече им: Никоме не чините силе, никога не опадајте, и будите задовољни платом својом!

А како народ очекиваше (Месију) и размишљаху сви у срцима својим о Јовану: да није он Месија,

одговори Јован свима: Ја вас кршћавам водом; али иде јачи од мене, коме нисам достојан одрешити ремена на обући његовој: тај ће вас крстити Духом светим и огњем.

Он држи лопату у руци својој да очисти гувно своје и скупи пшеницу у житницу своју, а плеву ће сажећи огњем који се не може угасити.

И још много друго шта напомињући, проповедао је народу еванђеље.

А Ирод четвртовласник, кога је он за Иродиаду, жену брата његова, и за сва зла што их је учинио Ирод, корио,

додаде на све још и ово: затвори Јована у тамницу.

А кад се крстио сав народ, па и Исус то учинио и онда се Богу молио, отвори се небо,

Дух свети сиђе на њ у телесном облику као голуб, и чу се глас с неба. Ти си Син мој љубазни, ти си по мојој вољи!

И он, Исус, имао је, кад је почео, око тридесет година, и био је, као што се мислило, син Јосифов, Илијев,

Мататијин, Амосов, Наумов, Еслијев, Нангејев,

Матов, Мататијин, Семеинов, Јосихов, Јодин,

Јоананов, Рисин, Зоровавељов, Салатилов, Ниријев,

Мелхијев, Адијев, Косамов, Елмаданов, Иров,

Исусов, Елиезеров, Јоримов, Мататов, Левијев,

Симеонов, Јудин, Јосифов, Јонамов, Елиакимов,

Мелејин, Менин, Мататин, Натанов, Давидов,

Јесејев, Јовидов, Возов, Салин, Насонов,

Аминадавов, Админов, Арнијев, Есромов, Фаресов, Јудин,

Јаковљев, Исааков, Аврамов, Тарин, Нахоров,

Серухов, Рагавов, Фалеков, Еверов, Салин,

Каинамов, Арфаксадов, Симов, Нојев, Ламехов,

Матусалин, Енохов, Јаредов, Малелеилов, Каинанов,

Еносов, Ситов, Адамов, Божји.