Дела апостолска



Дела апостолска, глава 13


А у антиохиској цркви беху пророци и учитељи: Варнава, Симеон који се звао Нигер, Лукије Киринац, Манаин, одгајени с Иродом тетрархом, и Савле.


Кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух свети: Одвојте ми Варнаву и Савла за дело на које сам их позвао.


Тада постише, помолише се Богу, метнуше руке на њих и отпустише их.


Послани од светога Духа, сиђоше у Селевкију, и оданде отпловише на Кипар.


Дошавши у Саламин, проповедаху реч Божју у синагогама јудејским; а имаху и Јована као слугу.


Кад прођоше цело острво све до Пафа, нађоше једнога врачара, лажна пророка, Јудејина, коме беше име Варисус

Tweet thisPost on Facebook

и који беше с проканзулом Сергијем Павлом, човеком разумним. Овај дозва Варнаву и Савла и заиска да чује реч Божју.


Но њима се супротио Елима, врачар - јер се тако преводи име његово - гледајући да одврати проконзула од вере.


А Савле, који се зове и Павле, пун Духа светога, погледа на њега

Tweet thisPost on Facebook

и рече: О напуњени свакога лукавства и свакога неваљалства, сине ђавољи, непријатељу сваке праведности, зар нећеш престати кварити правих путева Господњих?


Сад, ето, руке Господње на те: бићеш слеп и нећеш видети сунца за неко време. И одмах паде на њега мрак и тама, иђаше унаоколо и тражаше вођа.


А кад проконзул виде шта би, поверова, поплашивши се од науке Господње.

Tweet thisPost on Facebook

А Павле се са својим пратиоцима одвезе из Пафа и дођоше у Пергу памфилиску. А Јован се одвоји од њих и врати се у Јерусалим.


А они отидоше из Перге и дођоше у Антиохију писидиску. У суботу уђоше у синагогу и седоше.


А по читању закона и пророка послаше старешине синагоге к њима и рекоше: Браћо, ако имате какву утешну реч за народ, говорите!


Тада Павле уста, махну руком и рече: Израиљци и ви који се бојите Бога, чујте!


Бог овога израиљског народа изабра оце наше и начини народ великим у туђини, у земљи египатској. Снажном руком изведе их из ње


и до четрдесет година прехрани их у пустињи.

Tweet thisPost on Facebook

Тада уништи седам народа у земљи хананској и земљу њихову даде њима

Tweet thisPost on Facebook

за неких 450 година. Потом даде судије до Самуила пророка.

Tweet thisPost on Facebook

Отада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисова, човека од племена Венијаминова, за четрдесет година.


Кад уклони њега, подиже им Давида за цара, коме и посведочи: "Нађох Давида, сина Јесејева, човека по моме срцу, који ће урадити све што ја хоћу".


Од семена овога човека подиже Бог, по обећању, Израиљу Спаситеља Исуса,


пошто Јован пред његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљеву.

Tweet thisPost on Facebook

Кад Јован сврши - ваше свој живот, говораше: "За кога ме држите, нисам ја тај. Него ево иде за мном, коме нисам достојан раздрешити обућу на ногама".

Tweet thisPost on Facebook

Браћо, синови рода Аврамова, и ви богобојазни међу њима, нама се посла реч о овоме спасењу.

Tweet thisPost on Facebook

Јер становници јерусалимски и старешине њихове не познаше овога, осудише га и извршише речи пророчке које се читају сваке суботе.


Иако не нађоше ниједне смртне кривице, молише Пилата да га погуби.

Tweet thisPost on Facebook

И кад свршише све што је написано за њега, скинуше га с дрвета и метнуше у гроб.

Tweet thisPost on Facebook

Али Бог га подиже из мртивх.


Више дана показива се онима који с њим отидоше из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци његови пред народом.


И ми вам јављамо да је Бог обећање што га је дао оцевима,


испунио деци нашој, кад је подигао Исуса, као што стоји у другом псалму: "Ти си Син мој, ја сам те данас родио".


А да га је васкрсао из мртвих да се више не врати у трхљење, овако је рекао: "Испунићу вам Давиду дана чврста обећања".

Tweet thisPost on Facebook

Зато и на другом месту каже: "Нећеш дати да твој светац види трухљења".


Јер Давид, послуживши своме нараштају, по вољи Божјој умре и метнуше га код отаца његових и виде трухљење.


А којега Бог подиже, не виде трухљења.

Tweet thisPost on Facebook

Да знате, дакле, браћо, да се кроз овога вама проповеда опроштење греха, и од свега ода шта вас није могао избавити закон Мојсијев,


избавља овај свакога који верује.


Гледајте, дакле, да не дође на вас што је казано у пророцима:


"Видите, ви који презирете, чудите се и нека вас нестане" Јер ја чиним дело у дане ваше, дело које нећете веровати ако вам га ко усказује".


А кад они излажаху, мољаху их да им (и) у другу суботу говоре ове речи.

Tweet thisPost on Facebook

А кад се скупштина разиђе, многи Јудеји и побожни проселити пођоше за Павлом и за Варнавом. Ови им говораху и световаху их да остану у благодати Божјој.


У другу суботу сабра се готово сав град да чују реч Божју.


А кад Јудеји видеше народ, напунише се зависти, хуљаху и говораху противно Павловим речима.


А Павле и Варнава рекоше слободно: Вама је прво требало говорити реч Божју; али, кад је одбацујете и себе држите за недостојне вечнога живота, ево се обраћамо незнабошцима.


Јер тако нам је заповедио Господ: "Поставио сам те за светлост незнабошцима, да будеш спасење до самога краја земље".


А кад ово чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Господњу; и повероваше сви који беху одређени за живот вечни.


А реч се Господња ширила по свој околини.

Tweet thisPost on Facebook

Али Јудеји подбодоше угледне побожне жене и прваке градске, те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из својих крајева.


А ови на њих отресоше прах са својих ногу и отидоше у Икониум.


А ученици се пуњаху радости и Духа светога.







This goes to iframe