Дела апостолска

А један човек по имену Ананија, са женом својом Сапфиром, продаде њиву

и сакри од новца са знањем жене своје, а један део донесе и метну га апостолима пред ноге.

А Петар рече: Ананија, зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу светоме и сакријеш од новца што си га добио за њиву?

Зар пре продаје не беше твоја, и кад је продаде, зар не беше у твојој власти? Зашто си тако шта наумио у срцу своме? Ниси слагао људима, него Богу!

А кад Ананија чу речи ове, паде и издахну. И уђе велики страх у све који то чуше.

А младићи усташе, умоташе га, изнесоше напоље и сахранише.

А кад прође око три часа, уђе и жена његова, не знајући шта се догодило.

А Петар јој рече: Кажи ми, јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.

А Петар јој рече: Зашто сте се договорили да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који сахранише мужа твога, пред вратима су и изнеће те.

И одмах паде пред ноге његове и издахну. А младићи уђоше и нађоше је мртву; и изнесоше је и сахранише код мужа њезина.

И уђе велик страх у сву цркву и у све који чуше ово.

А апостоли чињаху многе знаке и чудеса у народу. И беху сви једнодушно у трему Соломонову.

А од осталих нико није смео да им приступи, него их је хвалио народ.

И све више пристајаху они који вероваху у Господа, мноштво људи и жена,

тако да и на улице изношаху болеснике и метаху их на постеље и носила, да би, кад прође Петар, бар сенка његова осенила кога од њих.

А скпупљаху се многи и из градова око Јерусалима, доношаху болеснике ионе које мучаху нечисти духови, и сви оздрављаху.

Али устаде првосвештеник и сви који беху с њим, т.ј. секта садукејска, и напунише се зависти.

Метнуше руке на апостоле и бацише их у државни затвор.

Али анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, изведе их и рече.

Идите, станите и говоритеу храму народу све речи овога живота.

А кад они то чуше, уђоше ујутру у храм и учаху. Кад, пак, дође првосвештеник и они који беху с њим, сазваше синедрион и све стрешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу.

А кад слуге дођоше, не нађоше их у тамници, па се вратише и јавише:

Тамницу нађосмо добро закључану и чуваре где стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра не нађосмо никога.

А кад чуше ове речи капетан храма и првосвештеници, не могаху да схвате како се то догодило.

И дође неко и јави им: Ево, људи које сте бацили у тамницу, стоје у храму и уче народ.

Тад отиде капетан са слугама и доведе их, али не на силу, јер се бојаху народа да их не побије камењем.

И кад их доведоше, поставише их пред синедрион. И запита их првосвештеник:

Оштро смо вам заповедили да не учите спомињући ово име; и, гле, напунили сте Јерусалим својом науком и хоћете на нас да баците крв овога човека.

А Петар и апостоли одговорише и рекоше: Бога треба више слушати него људе.

Бог отаца наших подиже Исуса, кога сте ви убили обесивши га на дрво.

И ми смо сведоци овога и Дух свети којега Бог даде онима који њега слушају.

А кад ови то чуше, разљутише се врло и хтедоше их побити.

Али онда устаде у синедриону један фарисеј по имену Гамалило, законик кога је поштовао сав народ, и заповеди да људе мало изведу напоље,

па им рече: Људи Израиљци, узмите се у памет код ових људи, шта хоћете да чините.

Јер пре ових дана уста Тевда, који је говорио да је он нешто и уз кога пристаде људи на број око четири стотине. Он би убијен, и сви који су га слушали, разиђоше се и пропадоше.

После овога уста Јуда Галилејац у дане пописа и одвуче доста људи за собом. И он погибе, и сви који су га слушали, разасуше се.

И сад вам кажем: Прођите се ових људи и пустите их. Јер, ако је ова намисао или ово дело од људи, пропашће;

а ако је од Бога, не можете их уништити. Иначе бисте се нашли и као људи који се боре против (самога) Бога. Тада га послушаше.

И дозваше апостоле, избише их, запретише им да не говоре спомињући име Исусово и отпустише их.

А ови отидоше од синедриона радујући се што су се удостојили да буду осрамоћени за име.

И не престајаху сваки дан да уче у храму и по кућама и да проповедају еванђеље о Месији Исусу.