Посланица Римљанима
Глава 1
Павле, слуга Христа Исуса,позвани апостол, изабран за еванђеље Божје,
које Бог напред обећа преко својих пророка у светим писмима
(и које говори) о Сину његову, који је као човек рођен од семена Давидова,
а од (свога) ускрса из мртвих, по (својој) божанској природи, постављен за силнога Сина Божјег, о Исусу Христу, Господу нашем,
преко којега примисмо благодат и апостолство, да у славу имена његова покоримо вери све незнабошце,
међу којима сте и ви, позвани од Исуса Христа -
свима који су у Риму, љубазнима Богу, позваним светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа!
Прво захваљујем Богу своме кроз Исуса Христа за све вас, што се о вери вашој говори по свему свету.
Бог, коме служим духом својим, проповедајући еванђеље о Сину његову, он ми је сведок да вас се сећам без престанка,
кад год се молим Богу, молећи (га) да би ми најзад пошло за руком да вољом Божјом дођем к вама.
Јер желим да вас видим, да вам дам какав духови дар за ваше утврђење,
т.ј. да се међу вама с вама заједно утешим заједничком вером, вашом и мојом.
А хоћу да знате, браћо, да сам (већ) много пута хтео да вам дођем, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима, али досад бих задржан,
Дужан сам и Грцима и варварима, и мудрима и неразумнима.
Отуда моја жеља, да и вама у Риму проповедим еванђеље.
Јер се не стидим еванђеља. јер је оно сила Божја, на спасење свакоме који верује, прво Јудејину, али и Грку.
Јер се у њему јавља праведност Божја, из вере у веру, као што је написано: "Праведник ће од вере живети".
Јер се (досад само) гнев Божји отркива с неба на сваку безбожност и неправедност људи који истину држе у оковима неправедности.
(А људи знају истину,) јер што се може дознати за Бога, познато је њима; јер им је сам Бог јавио.
Јер то се на њему не може видети, његова вечна сила и божанство, може се од постања света видети духовним очима на његовим делима, тако да немају изговора.
Јер, иако познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него посташе ништави у мислима својим и потамне неразумно срце њихово.
Говорећи да су мудри, полудеше,
и заменише славу вечнога Бога сликом смртнога човека, птица, четвороножних животиња и гмизаваца.
Зато их Бог са жељама њихових срца предаде у нечистоту, да сами срамоте своја телеса,
јер заменише истину Божју лажју и поштоваше и послужише твари место Творцу - коме вечна слава, амин!
Зато их Бог предаде у срамне страсти: жене њихове заменише природно употребљавање неприродним,
а тако и људи оставише природно употребљавање женскога рода и у жељи својој распалише се један на другога: људи с људима чине срам и (тако) на себи примају плату за своју заблуду.
И као што не нађоше за добро да знају Бога, предаде их Бог у покварен ум, да чине што не ваља,
пуни сваке неправедности, злоће, лакомства, неваљалства, пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности, шаптачи,
опадачи, богомрсци, силеџије, поносити, хвалише, измишљачи зала, непокорни родитељима,
неразумни, невере, без срца, немилостиви.
Иако знају закон Божји, да они који тако шта чине, заслужују смрт, ипак не само што сами чине то, него одобравају и другима који чине то.
