Посланица Галатима
Галатима, глава 4
Али мислим: док је наследник млад, ништа се не разликује до роба, иако је господар од свега,
него је под старатељима и управитељима све до рока очина.
Тако и ми: кад смо били млади, били смо заробљени под елементима света,
а кад дође време, посла Бог Сина свога, који се родио од жене, био под законом,
да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.
И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свога у срца наша, који виче: Ава, Оче!
Тако ниси више роб, него син; а ако си син, и наследник си кроз Бога.
Али тада, не знајући Бога, служисте ропски боговима који по себи нису то.
Но сад, познавши Бога, или још боље: познати од Бога, како се враћате опет на слабе и јадне елементе, којима опет изнова хоћете ропски да служите?
Пазите на дане, месеце, времена и године!
Бојим се за вас да се нисам узалуд трудио око вас.
Будите као ја што сам, јер сам и ја као што сте ви. Браћо, молим вас! Ништа ми нисте на жао учинили!
А знате да сам вам првипут због телесне слабости проповедао еванђеље,
и искушења свога на телу моме нисте презрели, нити сте (преда мном пљували, него сте ме примили као анђела Божјег, као Христа Исуса.
Па где је ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте тада, кад би било могуће, очи своје извадили и дали мени.
Постадох ли вам, дакле, непријатељ што вам истину говорим?
Не ревнују добро за вас, него хоће да вас одвоје, да би ви ревновали за њих!
А добро је свагда ревновати у добру, а не само кад сам ја код вас.
Децо моја, коју опет с муком рађам, док Христово обличје не постане у вама:
хтео бих да сам сад код вас и да мењам глас свој, јер не знам што бих и како бих с вама!
Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не чујете ли закона?
Јер је написано да Аврам два сина имаде, једнога од робиње и једнога од слободне.
Али онај од робиње родио се обично, а онај од слободне по обећању.
То је у слици речено: ово су, наиме, два савеза, један од Синајске горе, који рађа за робовање, и то је Агара.
Јер је Агар Синај гора у Арапској. А одговара садашњем Јеруслиму, јер (и) овај робује с децом својом.
А горњи Јерусалим слободан је, и он је наша мати.
Јер је написано: "Радуј се, нероткињо која не рађаш, кликни и повичи, ти која не трпиш муке порођајне, јер остављена има више деце него она која има мужа".
А ви сте, браћо, као и Исак, деца обећања.
Но, као што је онда онај који се родио обично, гонио онога који се родио чудесно, тако и сад.
Али шта каже писмо? "Истерај робињу и сина њезина, јер син робињин неће наследити са сином слободне".
Тако, браћо, нисмо деца робињина, него слободне.
