Посланица Јеврејима
Јеврејима, глава 10
Јер закон има само сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, па не може никада истим жртвама, што их они сваке године без престанка приносе, савршити оне који приступају.
Или зар не би, иначе, престале приносити се, зато што се они који служе Богу, једанпут очишћени, не би више осећали грешни?
Али оне сваке године подсећају на грехе;
јер не може крв јунчија и јарчија уништити грехе.
Зато, улазећи у свет, говори: "Жртава и приноса ниси хтео, али тело си ми приправио;
жртве спаљенице и жртве за грех нису ти биле угодне.
Тада рекох: Ево идем - у књизи је написано за мене - да учиним вољу твоју, Боже".
Горе каже: "Жртава и приноса, жртава спаљеница и жртава за грех ниси хтео, нити су ти биле угодне", а оне се по закону приносе:
тада је рекао: "Ево идем да учиним вољу твоју". Укида, дакле, прво, да постави друго.
По овој смо вољи освећени приносом тела Исуса Христа једанпут за свагда.
И сваки свештеник служи сваки дан и приноси исте жртве много пута, које никад не могу уништити грехе;
а овај је принео само једну жртву за грехе и (онда) сео за навек с десне стране Богу,
и чека даље док се не положе непријатељи његови за подножје ногама његовим.
Јер је једном жртвом за увек савршио оне који се освећују.
То нам сведочи и Дух свети. Јер, пошто је рекао:
"Ово је савез који ћу склопити с њима после оних дан, говори Господ: даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их", вели даље:
"и греха њихових и безакоња њихових нећу више памтити".
А где је опроштење ових, ту више не треба приноса за грех.
Кад, дакле, браћо, имамо слободу улазити у светињу крвљу Исусовом,
путем новим и живим, који нам је отворио завесом т.ј. телом својим,
и (како имамо) свештеника великог над домом Божјим,
приступајмо с истинитим срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести и опрани по телу водом чистом.
Држимо се тврдог признања наде, јер је веран онај који је обећао,
и пазимо један на другога ради бодрења у љубави и добрим делима.
Не остављајмо скупштине своје, као што неки имају обичај, него светујмо један другога, и толико већма, колико видите да се приближује дан (судни).
Јер, кад ми хотимице грешимо пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе,
него остаје (само) страшно чекање суда и сила огња који ће појести противнике (Божје).
Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.
Колико гору казну мислите да ће заслужити онај који гази Сина Божјега, крв савеза којом се осветио за погану држи и ружи Духа љубави!
Јер знамо онога који рече: "Моја је освета, ја ћу вратити". И опет: "Господ ће судити народу своме".
Страшно је упасти у руке Бога живога.
Сећајте се ранијих дана, у које, просветљени, многу борбу страдања поднесосте,
које поставши сами за гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који су тако живели.
Јер сте патили са сужњима и дали сте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате боље и непропадљиво имање.
Не одбацујте, дакле, уздања свога, које има велику плату.
Јер вам је потребно трпљење, да извршите вољу Божју и примите обећање.
"Јер још мало, врло мало, па ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнити.
А праведник мој живеће од вере; ако ли одступи, неће бити по вољи душе моје".
А ми нисмо од оних који одступају, на пропаст, него од оних који верују, да тако добију живот.
