Посланица Јеврејима

А вера је тврдо уздање у оно чему се надамо, доказ за ствари које се не могу видети.

За њу су стари похваљени.

Вером схваћамо да је свет створен речју Божјом, тако да то што видимо, није постало из онога што се види.

Вером принесе Авељ Богу бољу жртву него Каин; за њу доби хвалу да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове, и кроз њу говори он још и после своје смрти.

Вером би Енох пренесен да не види смрти, и не нађе се више, јер га Бог премести. Јер је пре премештања добио хвалу да је угодио Богу.

А без вере није могуће угодити (Богу); јер онај који хоће да дође к Богу, мора веровати да има Бога и да плаћа онима који га траже.

Вером доби Ноје вест о ономе што се још није видело, и у побожном страху начини ковчег за спасење дома свога; њоме он осуди свет и поста наследник праведности по вери.

Вером послуша Аврам кад би позван да изиђе на место које је требало да добије, и изиђе не знајући куда иде.

Вером дође у земљу обећану, као у туђу, и у шаторима живљаше с Исаком и Јаковом, сунаследницима тога обећања;

јер чекаше град са тврдим темељима, коме је зидар и творац Бог.

Вером доби и она, Сара, силу да зачне и преко времена старости, јер држаше за верна онога који обећа.

Зато се и родише од једнога, и то готово мртвога, као звезде небеске мноштвом и као небројени песак покрај мора.

У вери помреше сви ови не примивши обећања, него их само видеше издалека и поздравише их, и признаше да су гости и дошљаци на земљи.

Јер који тако говоре, показују да траже отаџбине.

И да су мислили на ону из које су изишли, имали су времена да се врате;

али сад желе бољу, т.ј. небеску. Зато се Бог не стиди њих, називати се Бог њихов; јер им је приправио град.

Вером је Аврам принео Исака кад је кушан, и јединца сина хтео је да принесе он који је примио обећања

и коме је речено: "У Исаку ће ти се назвати семе";

јер је помислио да је Бог кадар и из мртвих васкрснути: зато га је и добио као слику.

Вером благослови Исак Јакова и Исава и оним што ће доћи.

Вером благослови Јаков умирући свакога сина Јосифова и нагну се дубоко преко врха палице своје.

Вером спомену Јосиф умирући излазак синова Израиљевих и заповеди за кости своје.

Вером су Мојсија, пошто се родио, родитељи његови крили три месеца, јер су видели да је дете лепо, и нису се побојали заповести цареве.

Вером Мојсије, кад је одрастао, не хтеде да се назива син кћери Фараонове;

и воле страдати с народом Божјим, него ли имати кратку сласт греха,

јер је срамоту Христову држао за веће богатство од блага египатског; јер је гледао на плату.

Вером остави Египат, не побојавши се љутине цареве: јер се држао онога који се не види, као да га је гледао.

Вером је учинио пасху и кропљење крвљу, да се онај који је убијао, не би дотакао њихових првенаца.

Вером пређоше Црвено море као по сувој земљи; а кад Египћани то покушаше, потопише се.

Вером падоше зидови јерихонски кад се седам дана обилази око њих.

И шта још да кажем? Не би ми достало времена кад бих стао причати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о пророцима,

који вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

угасише силу огњену утекоше од оштрица мача, ојачаше после немоћи, показаше се јаки у боју, растераше војске туђе.

Жене примише своје мртве ускрсом, други су мучени и не присташе на избављење, да би добили бољи ускрс.

Други поднесоше ругање и бој, па још и окове и тамнице;

камењем побијени бише, спаљени бише, пресечни бише, од мача помреше, потуцаху се у овчјим кожусима, у козјим кожама, у оскудици, у невољи, у патњама.

Којих свет не беше достојан, ти лутаху по пустињама, по горама, по пећинама и по рупама земаљским.

И ови сви који су похваљени за своју веру, не примише обећања,

јер је Бог нешто боље за нас одредио да не дођу без нас до савршенства.