Псалми Давидови

Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.

Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.

Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.

Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.

Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.

Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.

Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.

А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.

Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;

Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.

Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;

Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;

Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,

Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.

Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.