Псалми Давидови

Послушајте


Псалам 104


Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

Tweet thisPost on Facebook

Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;

Tweet thisPost on Facebook

Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.


Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.


Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.


Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.


Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.

Tweet thisPost on Facebook

Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.


Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.


Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

Tweet thisPost on Facebook

Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.


На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.

Tweet thisPost on Facebook

Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.


Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.


И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.


Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.


На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.

Tweet thisPost on Facebook

Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.


Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.


Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;


Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.


Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.

Tweet thisPost on Facebook

Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.


Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.


Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

Tweet thisPost on Facebook

Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.


Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.


Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

Tweet thisPost on Facebook

Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.


Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.


Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!

Tweet thisPost on Facebook

Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.


Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.


Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.

Tweet thisPost on Facebook

Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!







This goes to iframe