Књига пророка Исаије

Послушајте


Исаија, глава 26


Тада ће се певати ова песма у земљи Јудиној: Имамо тврд град; зидови су и опкоп спасење.


Отворите врата да уђе народ праведни, који држи веру.


Ко се Тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у Тебе узда.

Tweet thisPost on Facebook

Уздајте се у Господа довека, јер је Господ Господ Вечна стена.

Tweet thisPost on Facebook

Јер понижује оне који наставају на висини, град високи обара, обара га на земљу, обраћа га у прах.


Те га гази нога, ноге убогих, стопала невољних.

Tweet thisPost on Facebook

Пут је праведнику прав, Ти равниш стазу праведноме.


И на путу судова Твојих, Господе, чекамо Те; Твоје име и Твој спомен жуди душа.


Душом својом жудим Тебе ноћу, и духом својим што је у мени тражим Те јутром; јер кад су судови Твоји на земљи, уче се правди који живе у васиљеној.


Ако се и помилује безбожник, не учи се правди, у земљи најправеднијој чини безакоње и не гледа на величанство Господње.


Господе! Рука је Твоја високо подигнута, а они не виде; видеће и посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће прождрети непријатеље Твоје.


Господе! Нама ћеш дати мир, јер сва дела наша Ти си нам учинио.

Tweet thisPost on Facebook

Господе Боже наш, господарише над нама господари други осим Тебе, али само Тобом помињемо име Твоје.


Помреше, неће оживети, мртви будући неће устати, јер си их Ти походио и истребио, затро сваки спомен њихов.


Господе, умножио си народ, умножио си народ и прославио си се, али си их загнао на све крајеве земаљске.


Господе, у невољи тражише Те, и зваше покорну молитву кад си их карао.


Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе!

Tweet thisPost on Facebook

Затруднесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо ветар, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној.


Оживеће мртви твоји, и моје ће мртво тело устати. Пробудите се, и певајте који станујете у праху; јер је Твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце.


Хајде народе мој, уђи у клети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас, докле прође гнев.


Јер, гле, Господ излази из места свог да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крв своју нити ће више покривати побијене своје.







This goes to iframe