1. Мојсијева, глава 11
А беше на целој земљи један језик и једнаке речи.
А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде.
Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча.
После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи.
А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.
И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.
Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре.
Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.
Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.
Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године после потопа.
А родив Арфаксада поживе Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.
А Арфаксад поживе тридесет и пет година, и роди Салу;
А родив Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
А Сала поживе тридесет година, и роди Евера;
А родив Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека;
А родив Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.
А Фалек поживе тридесет година, и роди Рагава;
А родив Рагава поживе Фалек двеста и девет година, рађајући синове и кћери.
А Рагав поживе тридесет и две године, и роди Серуха;
А родив Серуха поживе Рагав двеста и седам година, рађајући синове и кћери.
А Серух поживе тридесет година, и роди Нахора;
А родив Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери.
А Нахор поживе двадесет и девет година, и роди Тару;
А родив Тару поживе Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.
А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.
А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.
И умре Аран пре Таре оца свог на постојбини својој, у Уру халдејском.
И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.
А Сара беше нероткиња, и не имаше порода.
И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.
И поживе Тара свега двеста и пет година; и умре Тара у Харану.