Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )
1. Мојсијева, глава 2
Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;
То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.
Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;