Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )

А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему;

И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје,

Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку.

А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио?

А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо.

Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде.

Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо.

И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово.

Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог.

И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;

И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму.

Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.

Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом.

И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, дође с крчагом на рамену.

И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;

А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог.

А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.

И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.

И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим.

А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није.

А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.

И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо?

А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору.

Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште.

Тада човек савивши се поклони се Господу,

И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог.

А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје.

А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац,

Како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; дође к човеку; а он стајаше код камила на студенцу.

И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле.

И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим;

И поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори.

Тада рече: Ја сам слуга Аврамов.

А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.

И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има.

А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

Него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом.

А ја рекох господару свом:

Може бити да девојка неће хтети поћи са мном.

А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће анђела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог.

Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.

И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем,

А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог.

Ја још не изговорих у срцу свом, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: Дај ми да се напијем.