Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )

Послушајте


1. Мојсијева, глава 9


И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;


И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.


Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.


Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.


Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију.


Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.


Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.

Tweet thisPost on Facebook

И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:

Tweet thisPost on Facebook

А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас,

Tweet thisPost on Facebook

И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.


Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.


И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:


Дуга, знак Божјег завета

Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.

Tweet thisPost on Facebook

Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима,

Tweet thisPost on Facebook

И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.


Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.


И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.

Tweet thisPost on Facebook

А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.


То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.


А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.


И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог.


Ноје проклиње Хама

А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу.

Tweet thisPost on Facebook

А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог.


А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,

Tweet thisPost on Facebook

И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!


И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!


Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга!


И поживе Ноје после потопа триста педесет година.

Tweet thisPost on Facebook

А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.








This goes to iframe