Прва књига о царевима (која се зове и Трећа књига о царевима )
1. Царевима, глава 4
А цар Соломун цароваше над свим Израиљем.
А ово беху кнезови његови: Азарија, син Садоков, намесник;
Елиореф и Ахија, синови Сисини, писари; Јосафат, син Ахилудов, паметар;
Венаја, син Јодајев, војвода; а Садок и Авијатар свештеници;
А Азарија син Натанов, беше над приставима; а Завуд, син Натанов, први већник, пријатељ царев;
А Ахисар управитељ дворски; а Адонирам син Авдин над царским посленицима.
И имаше Соломун дванаест пристава по свему Израиљу, који храњаху цара и сав дом његов; по месец дана у години сваки беше дужан хранити.
А ово су им имена: Син Уров у гори Јефремовој;
Син Декеров у Макасу и у Салвиму и Вет-Семесу и Елону вет-анатском;
Син Еседов у Арувоту; под њим беше Сохот и сва земља Еферова;
Син Авинадавов над свим крајем дорским; жена му беше Тафата, кћи Соломунова;
Вана, син Ахилудов над Танахом и Мегидоном и свим Вет-Саном, који је до Сартане под Језраелом, од Вет-Сана до Авел-Меола, до преко Јок-Меама;
Син Геверов у Рамоту галадском; имаше села Јаира сина Манасијиног у Галаду и крај арговски у Васану, шездесет великих градова са зидовима и преворницама бронзаним;
Ахинадав, син Идов у Маханајиму;
Ахимас у Нефталиму; и он беше ожењен кћерју Соломуновом Васематом;
Вана син Хусајев у Асиру и у Алоту;
Јосафат син Фарујин у Исахару;
Симеј син Илин у Венијамину;
Гевер, син Уријев у земљи галадској, у земљи Сиона цара аморејског и Ога цара васанског; један беше пристав у тој земљи.
Јуде и Израиља беше много као песка покрај мора; и јеђаху и пијаху и весељаху се.
А Соломун владаше свим царствима од реке до земље филистејске и до међе мисирске, и доношаху даре и служаху Соломуна свега века његовог.
А храна Соломунова беше на дан тридесет кора белог брашна, и шездесет кора другог брашна;
Двадесет волова угојених и двадесет с паше, и сто оваца, осим јелена и срна и дивокоза и угојених птица.
Јер он владаше свуда с ове стране реке од Тапсе до Газе, над свим царствима с ове стране реке, и беше миран са свих страна унаоколо.
И живљаху Јуда и Израиљ без страха, сваки под својом лозом и под својом смоквом, од Дана до Вирсавеје, свега века Соломуновог.
И имаше Соломун четрдесет хиљада коња за јаслима за кола своја, и двадесет хиљада коњика.
И пристави храњаху цара Соломуна и све који долажаху за сто цара Соломуна, сваки свог месеца, и не даваху да чега понестане.
А јечам и сламу за коње и за мазге доношаху на место где беху, сваки како му беше одређено.
И Бог даде мудрост Соломуну и разум врло велик и срце пространо као песак на брегу морском.
Јер мудрост Соломунова беше већа од мудрости свих источних народа и од све мудрости мисирске.
Мудрији беше од сваког човека, и од Етана Езраита и од Емана и од Халкола и од Дарде, синова Маолових; и разгласи се име његово по свим народима унаоколо.
И изговори три хиљаде прича, и беше песама његових хиљаду и пет.
Говорио је и о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама.
И долажаху од свих народа да чују мудрост Соломунову, од свих царстава на земљи, који чуше за мудрост његову.
