1. Дневника, глава 14
А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
И Јевар и Елисуја и Елфалет,
И Нога и Нефег и Јафија
И Елисама и Велијада и Елифалет.
А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.