Прва књига дневника

Тада рече Давид: Не ваља да носи ковчег Божји нико осим Левити, јер је њих изабрао Господ да носе ковчег Божји и да му служе до века.

И скупи Давид све синове Израиљеве у Јерусалим да пренесу ковчег Господњи на место његово, које беше спремио.

Скупи Давид и синове Аронове и Левите,

Од синова Катових: Урила поглавара и браће његове сто и двадесет;

Од синова Мераријевих: Асају поглавара и браће његове двеста и двадесет;

Од синова Гирсонових: Јоила поглавара и браће његове сто и тридесет;

Од синова Елисафанових: Семају поглавара и браће његове двеста;

Од синова Хевронових: Елила поглавара и браће његове осамдесет;

Од синова Озилових: Аминадава поглавара и браће његове сто и дванаест.

Тада дозва Давид Садока и Авијатара свештенике, и Левите и Урила и Асају и Јоила и Самају и Елила и Аминадава,

И рече им: Ви сте поглавари породица отачких међу Левитима освештајте себе и браћу своју да донесете ковчег Господа Бога Израиљевог на место које сам му спремио.

Јер што пре не учинисте то, Господ Бог наш продре нас, јер Га не тражисмо како треба.

И освешташе се свештеници и Левити да пренесу ковчег Господа Бога Израиљевог.

И носише синови левитски ковчег Божији као што је заповедио Мојсије по речи Господњој на раменима својим и полугама.

И рече Давид поглаварима левитским да поставе између браће своје певаче са справама музичким, са псалтирима и гуслама и кимвалима, да певају у глас весело.

И поставише Левити Емана, сина Јоиловог, и од браће његове Асафа сина Варахијиног, и од синова Мераријевих, браће њихове, Етана сина Кисајиног;

И с њима браћу њихову другог реда: Захарију и Вена и Јазила и Семирамота и Јехила и Унија и Елијава и Венају и Масију и Мататију и Елифела и Микмеју и Овид-Едома и Јеила, вратаре.

И певачи Еман и Асаф и Етан удараху у кимвале бронзане;

А Захарија и Озило и Семирамот и Јехило и Уније и Елијав и Масија и Венаја у псалтире високо,

А Мататија и Елифел и Микмеја, и Овид-Едом, и Јеило и Азазија у гусле ниско.

А Хенанија поглавар међу Левитима који ношаху ковчег уређиваше како ће се носити, јер беше вешт.

А Варахија и Елкана беху вратари код ковчега.

А Севанија и Јосафат и Натанаило и Амасај и Захарија и Венаја и Елијезер, свештеници, трубљаху у трубе пред ковчегом Божјим; а Овид-Едом и Јехија беху вратари код ковчега.

И тако Давид и старешине Израиљеве и хиљадници иђаху пратећи ковчег Завета Господњег из куће Овид-Едомове с весељем.

И кад Бог поможе Левитима који ношаху ковчег завета Господњег принесоше седам волова и седам овнова.

И Давид беше огрнут плаштем од танког платна, тако и сви Левити који ношаху ковчег и певачи, Хенанија који управљаше носиоцима међу певачима. И Давид имаше на себи оплећак ланен.

И тако сав народ Израиљев праћаше ковчег завета Господњег кликујући и трубећи у трубе и у рогове и ударајући у кимвале и у псалтире и у гусле.

А кад ковчег завета Господњег улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида где скаче и игра, и подругну му се у срцу свом.