Прва књига дневника

А синови Рувима, првенца Израиљевог, јер он беше првенац, али кад оскрвни постељу оца свог, дано би његово првенаштво синовима Јосифа сина Израиљевог, али не тако да се броји првенац,

Јер Јуда би најсилнији међу браћом својом и од њега је вођ, али првенаштво доби Јосиф;

Синови Рувима, првенца Израиљевог беху: Анох и Фалуј, Есрон и Хармија,

Синови Јоилови: Семаја син му, а његов син Гог, а његов син Симеј,

А његов син Миха, а његов син Реаја, а његов син Вал,

А његов син Веира, ког одведе Теглат-Феласар цар асирски; он беше кнез племена Рувимовог.

А браћи његовој по породицама њиховим кад се избројаше по коленима својим, беше кнез Јеило и Захарија,

А Вела син Азаза сина Семе сина Јоиловог; он живљаше у Ароиру и до Невона и Валмеона.

Потом живљаше к истоку дори до пустиње од реке Ефрата, јер им се стока умножи у земљи галадској.

И за времена Сауловог војеваше на Агарене, који изгибоше од руке њихове; и тако се населише у шаторима њиховим по свему источном крају земље галадске.

А синови Гадови живљаху према њима у земљи васанској до Салхе.

Јоило им беше поглавар, а Сафан други, па Јанај и Сафат у Васану.

А браћа њихова по домовима отачким беху: Михаило и Месулам и Сева и Јорај и Јахан и Зије и Евер, седморица.

Ти беху синови Авихаила сина Урија сина Јароје сина Галада сина Михаила сина Јесисаја сина Јадона сина Вузовог.

Ахије син Авдила сина Гунијевог беше поглавар у дому отаца њихових.

И живљаху у Галаду, у Васану и селима његовим и у свим подграђима саронским до међа његових.

Сви ови бише избројани за времена Јотама, цара Јудиног и за време Јеровоама, цара Израиљевог.

Синова Рувимових и Гадових и половине племена Манасијиног, храбрих људи, што ношаху штит и мач, и затезаху лук, и вештих боју, беше четрдесет и четири хиљаде и седам стотина и шездесет, који иђаху на војску;

И војеваше на Агарене, на Јетуреје и Нафисеје и Нодавеје,

И запленише стоку њихову, педесет хиљада камила и двеста и педесет хиљада оваца и две хиљаде магараца и сто хиљада душа људских.

А рањених много паде; јер тај бој би од Бога; и наставаше на месту њиховом до сеобе своје.

А синови половине племена Манасијиног живљаху у тој земљи од Васана до Вал-Ермона и Сенира, до горе Ермона; беху се умножили.

А ово беху поглавари у дому отаца њихових: Ефер и Јесеј и Елило и Азрило и Јеремија и Одавија и Јадило, људи храбри и на гласу поглавари у дому отаца својих.

Али кад згрешише Богу отаца својих и чинише прељубу за боговима народа оне земље, које Бог истреби испред њих,

Подиже Бог Израиљев дух Фула, цара асирског и дух Теглат-Феласара, цара асирског, и преселише племе Рувимово и племе Гадово и половину племена Манасијиног, и одведоше их у Алу и у Авор и у Ару, и на реку Гозан, где осташе до данас.