Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 10


Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.

Tweet thisPost on Facebook

Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.

Tweet thisPost on Facebook

Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?

Tweet thisPost on Facebook

Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?


Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,

Tweet thisPost on Facebook

Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?

Tweet thisPost on Facebook

Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.


Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.


Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.


Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?


Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.

Tweet thisPost on Facebook

Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.

Tweet thisPost on Facebook

И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.

Tweet thisPost on Facebook

Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.


Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.


И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.


Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.


Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!


Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.

Tweet thisPost on Facebook

Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,


Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,


У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe