Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 12


А Јов одговори и рече:

Tweet thisPost on Facebook

Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.


И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?


На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.


Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.


Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.

Tweet thisPost on Facebook

Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.

Tweet thisPost on Facebook

Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.

Tweet thisPost on Facebook

Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?

Tweet thisPost on Facebook

Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.


Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?


У старца је мудрост, и у дугом веку разум.


У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.

Tweet thisPost on Facebook

Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.


Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.


У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.

Tweet thisPost on Facebook

Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.


Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.


Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.


Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.

Tweet thisPost on Facebook

Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.

Tweet thisPost on Facebook

Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.


Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.


Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,


Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe