Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 15


А Елифас Теманац одговори и рече:

Tweet thisPost on Facebook

Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,

Tweet thisPost on Facebook

Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?

Tweet thisPost on Facebook

А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.

Tweet thisPost on Facebook

Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.

Tweet thisPost on Facebook

Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.


Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?


Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?


Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?


И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.


Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?

Tweet thisPost on Facebook

Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,


Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?

Tweet thisPost on Facebook

Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?


Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;


А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?


Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,

Tweet thisPost on Facebook

Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,


Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.


Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.


Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.


Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.

Tweet thisPost on Facebook

Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.


Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.

Tweet thisPost on Facebook

Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.


Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.

Tweet thisPost on Facebook

Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.


И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.

Tweet thisPost on Facebook

Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.

Tweet thisPost on Facebook

Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.


Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.


Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.


Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.

Tweet thisPost on Facebook

Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.


Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.







This goes to iframe