Јов, глава 19
А Јов одговори и рече:
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.