Књига о Јову
Јов, глава 2
Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом.
И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.
И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих низашта.
А Сотона одговори Господу и рече: Кожа за кожу, и све што човек има даће за душу своју.
Него пружи руку своју и дотакни се костију његових и меса његовог, псоваће те у очи.
А Господ рече Сотони: Ево ти га у руке; али му душу чувај.
И сотона отиде од Господа, и удари Јова злим приштем од пете до темена,
Те он узе цреп па се стругаше, и сеђаше у пепелу.
И рече му жена: Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри.
А он јој рече: Говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати? Уза све то не сагреши Јов уснама својим.
А три пријатеља Јовова чуше за све зло које га задеси, и дођоше сваки из свог места, Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, договорише се да дођу да га пожале и потеше.
И подигавши очи своје издалека не познаше га; тада подигоше глас свој и стадоше плакати и раздреше сваки свој плашт и посуше се прахом по глави бацајући га у небо.
И сеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ниједан му не проговори речи, јер виђаху да је бол врло велик.
