Јов, глава 22
А Елифас Теманац одговори и рече:
Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.
Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?
Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?
Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?
Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.
Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.
Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.
Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.
Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.
И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.
Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.
Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?
Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.
Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,
Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?
Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?
А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.
Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.
Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.
Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.
Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.
Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,
Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.
И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.
Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.
Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.
Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.
Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.
Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.