Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 28


Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.

Tweet thisPost on Facebook

Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.

Tweet thisPost on Facebook

Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.


Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.

Tweet thisPost on Facebook

Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.

Tweet thisPost on Facebook

У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.

Tweet thisPost on Facebook

Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;

Tweet thisPost on Facebook

Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.

Tweet thisPost on Facebook

На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.

Tweet thisPost on Facebook

Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.

Tweet thisPost on Facebook

Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.

Tweet thisPost on Facebook

Али мудрост где се налази? И где је место разуму?


Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.


Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.


Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.


Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.


Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.

Tweet thisPost on Facebook

Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.

Tweet thisPost on Facebook

Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.

Tweet thisPost on Facebook

Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?

Tweet thisPost on Facebook

Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.

Tweet thisPost on Facebook

Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.

Tweet thisPost on Facebook

Бог зна пут њен, и познаје место њено.


Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.


Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,


Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.


Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.

Tweet thisPost on Facebook

А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.







This goes to iframe