Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 3


Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.

Tweet thisPost on Facebook

И проговоривши Јов рече:

Tweet thisPost on Facebook

Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!


Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!

Tweet thisPost on Facebook

Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!


Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!

Tweet thisPost on Facebook

Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!

Tweet thisPost on Facebook

Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!


Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;

Tweet thisPost on Facebook

Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.

Tweet thisPost on Facebook

Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?


Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?

Tweet thisPost on Facebook

Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,

Tweet thisPost on Facebook

С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,

Tweet thisPost on Facebook

Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.

Tweet thisPost on Facebook

Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?


Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,

Tweet thisPost on Facebook

И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.

Tweet thisPost on Facebook

Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.

Tweet thisPost on Facebook

Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,


Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,


Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?


Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?


Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.

Tweet thisPost on Facebook

Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.

Tweet thisPost on Facebook

Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe