Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 31


Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?


Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

Tweet thisPost on Facebook

Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

Tweet thisPost on Facebook

Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?


Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

Tweet thisPost on Facebook

Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.


Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,


Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

Tweet thisPost on Facebook

Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

Tweet thisPost on Facebook

Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

Tweet thisPost on Facebook

Јер је то грдило и безакоње за судије.

Tweet thisPost on Facebook

Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.


Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

Tweet thisPost on Facebook

Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

Tweet thisPost on Facebook

Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?


Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

Tweet thisPost on Facebook

И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

Tweet thisPost on Facebook

Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

Tweet thisPost on Facebook

Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,


Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

Tweet thisPost on Facebook

Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

Tweet thisPost on Facebook

Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

Tweet thisPost on Facebook

Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

Tweet thisPost on Facebook

Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

Tweet thisPost on Facebook

Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

Tweet thisPost on Facebook

Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,


И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

Tweet thisPost on Facebook

И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;


Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

Tweet thisPost on Facebook

Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;


Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;


Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;


Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,


Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.


О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.


Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

Tweet thisPost on Facebook

Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

Tweet thisPost on Facebook

Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

Tweet thisPost on Facebook

Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

Tweet thisPost on Facebook

Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe