Књига о Јову

Још говори Елијуј и рече:

Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?

Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?

Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.

Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?

Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.

Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;

А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;

Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.

Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.

Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.

А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.

А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.