Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 41


Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?


Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.


Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.

Tweet thisPost on Facebook

Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?

Tweet thisPost on Facebook

Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.

Tweet thisPost on Facebook

Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.

Tweet thisPost on Facebook

Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.

Tweet thisPost on Facebook

Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.

Tweet thisPost on Facebook

Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.

Tweet thisPost on Facebook

Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.

Tweet thisPost on Facebook

Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.

Tweet thisPost on Facebook

Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.

Tweet thisPost on Facebook

У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.

Tweet thisPost on Facebook

Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.

Tweet thisPost on Facebook

Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.

Tweet thisPost on Facebook

Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.

Tweet thisPost on Facebook

Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.

Tweet thisPost on Facebook

Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.

Tweet thisPost on Facebook

Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;

Tweet thisPost on Facebook

Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.

Tweet thisPost on Facebook

Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.

Tweet thisPost on Facebook

Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.


За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.

Tweet thisPost on Facebook

Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.


Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe