Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 9


А Јов одговори и рече:

Tweet thisPost on Facebook

Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?


Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.


Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?


Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;

Tweet thisPost on Facebook

Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;


Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;

Tweet thisPost on Facebook

Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;


Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;


Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.

Tweet thisPost on Facebook

Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.


Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?


Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.

Tweet thisPost on Facebook

А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?

Tweet thisPost on Facebook

Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.


Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.

Tweet thisPost on Facebook

Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.


Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.


Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?

Tweet thisPost on Facebook

Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.


Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.


Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.


Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.

Tweet thisPost on Facebook

Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?


Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.


Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.


Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;

Tweet thisPost on Facebook

Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.


Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?

Tweet thisPost on Facebook

Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,


Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.


Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;


Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.


Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;

Tweet thisPost on Facebook

Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe