Псалми Давидови

Послушајте


Псалам 10


Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?


С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.


Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.


Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.


Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

Tweet thisPost on Facebook

У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

Tweet thisPost on Facebook

Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.


Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.


Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.


Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

Tweet thisPost on Facebook

Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

Tweet thisPost on Facebook

Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

Tweet thisPost on Facebook

Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

Tweet thisPost on Facebook

Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

Tweet thisPost on Facebook

Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.


Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

Tweet thisPost on Facebook

Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

Tweet thisPost on Facebook

Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe