Псалми Давидови

Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.

Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,

Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.

Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;

Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;

Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.

Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.

Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.

Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.

Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.

Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.

Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.

Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!

Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,

Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.

Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,

Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;

Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.

Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.

Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!

Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,

Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.

Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,

И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;

Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.

Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.

Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.

Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.

Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.

Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.