Псалми Давидови

Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.

Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.

Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.

Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.

Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.

Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.

Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.