Псалми Давидови

Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.

Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,

Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.

Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.

Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.

Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!