Псалам 38
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!