Псалми Давидови

Простаци и господо, богати и сиромаси.

Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.

Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.

Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?

Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим!

Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ.

Велик је откуп за душу, и неће бити никад

Да ко довека живи, и не види гроба.

Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.

Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље;

Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.

Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;

Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем.

Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима.

Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог.

Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова.

Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи.

Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.

Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.