Псалми Давидови

Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.

Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем

Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.

Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;

Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.

И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;

Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.

Похитао бих да утечем од вихора и од буре.

Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;

Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.

Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.

Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.

Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.

С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.

Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима.

Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.

Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;

Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.

Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.

Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.

Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.

Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.