Псалми Давидови

Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!

Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.

Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.

Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.

Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.

Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.

У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.

Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.

Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.

Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.

И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.