Псалми Давидови

Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,

Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.

Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.

На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.

Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.

Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.

И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.

И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?

Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.

Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.

Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.

Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.

Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.

По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.

Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.

Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.

Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.

А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.