Псалми Давидови

Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.

Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.

Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!

Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.

Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,

Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.

Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.

Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.

Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?

Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.

Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.

Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.

Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.

Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.