Друга књига Мојсијева (која се зове Излазак )

Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:

Рувим, Симеун, Левије и Јуда,

Исахар, Завулон и Венијамин,

Дан и Нефталим, Гад и Асир.

А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.

А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.

И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.

И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.

Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.

И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.

Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.

И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,

И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.

И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,

И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.

Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.

А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?

А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.

И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;

И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.

Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.