Приче Соломунове

Послушајте


Глава 1


Пословице цара Соломуна

Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,


Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,

Tweet thisPost on Facebook

Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,


Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.

Tweet thisPost on Facebook

Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,

Tweet thisPost on Facebook

Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.


Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.

Tweet thisPost on Facebook

Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.

Tweet thisPost on Facebook

Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.

Tweet thisPost on Facebook

Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;


Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;


Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;


Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;

Tweet thisPost on Facebook

Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;

Tweet thisPost on Facebook

Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.


Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.


Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;

Tweet thisPost on Facebook

А они вребају своју крв и заседају својој души.

Tweet thisPost on Facebook

Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.


Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

Tweet thisPost on Facebook

У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;

Tweet thisPost on Facebook

Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?


Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.


Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,


Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;


Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;

Tweet thisPost on Facebook

Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

Tweet thisPost on Facebook

Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.


Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;


Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.


Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.


Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.

Tweet thisPost on Facebook

Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe